Daska

Srpska Pravoslavna Crkva je moj neprijatelj. Crkva ugrožava zajamčena ljudska prava, kočila je donošenje zakona, a ja želim da se zakon izmeni. Kada prođem pored sveštenika pogledi nam se sretnu kao da smo u ringu pred box meč super teške kategorije. On u crnom, ja u crnom, on nosi bradu, ja nosim bradu. Nekada sam nosio i krst oko vrata, u vreme kada je to bilo zabranjeno. U vojsci sam išao na raport zbog krsta, zato što sam navodno širio religiju. Za mene je krst bio simbol otpora protiv gluposti, da je zvezda bila zabranjena ja bih nosio zvezdu oko vrata. Tada sam bio i veliki srbin, pevao četničke pesme jer i to je bilo zabranjeno. Sada je krst postao simbol gluposti, u školama je opet veronauka. Naišao sam na priručnik koji je objavila crkva pod nazivom "Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica" .  Tamo piše da su kompjuteri delo Đavola i da devojčica treba da se kloni te sprave. Kakav kretenizam. Crkva bi volela da se vratimo u vreme zaostalosti, kad Istina nije bila dostupna lako kao danas, kompjuteri objavljuju puno informacija, istinitih i lažnih, ali onaj ko iskreno traga za Istinom, kroz upornost će je naći. U Severnoj Koreji su zabranili Internet. To je jedina država na svetu koja nema pristup Internetu. Tamo je sport zamenio religiju. Umesto crkve niču sportske dvorane. Deca nemaju prava da izaberu sport koji žele, već država prati njihove rezultate i odlučije kojim će se sportom dete baviti. To je kršenje ljudskog prava na slobodu izbora. Takav sport je loš kao i religija. Ljudima je zabranjeno da pričaju sa strancima, kao što je i strancima zabranjeno da komuniciraju sa koreancima. Strancima je zabranjeno da ulaze u skoro sve delove grada. Pretpostavlja se da oko 200 000 ljudi trune u zatvorima zato što su kršili ta pravila. U zatvorima ih muče i ubijaju, tako se održava vlast. Kada se setim kako su masovno plakali i vrištali kad im je umro vođa Kim DŽong. Mnogi su sigurno plakali iz straha, jer zamisli da si ravnodušan u toj euforičnoj gomili, sigurno bi bio sproveden na isleđivanje kao sumnjiv element društva. Kada je umro drug Tito, videh devojčice pa i dečake kako plaču, sve sami odlikaši, vukovci su najviše plakali. I tako iz časa u čas, svaki put kada bi neki nastavnik rekao da je Tito preminuo, suze. Na času srpskog plaču, na času geografije plaču i tako je došao na red čas fizičkog, moj čas radosti. Stojimo poređani po visini, tada sam bio najniži, u opremi za fizičko i nastavnik reče: -Znate da je umro drug Tito...-; Pogledam prema devojčicama i vidim kako trljaju oči, verovatno im je ponestalo više suza pa su ih trjale da im oči budu bar pristojno crvene. Taj prizor mi je bio toliko smešan da nisam mogao da izdržim, a da se ne nasmejem. Tada mi je prišao nastavnik i razvalio takav šamar da mi je do kraja dana zujalo u uvetu. Danas je normalno reći za Tita da je zlotvor, upropastitelj srpstva, zločinac, špijun... I svako normalan, ko bi video to licimerje, to besomučno trljanje očiju, ko će više suza pustiti, morao bi da se sa prezirom nasmeje. Ti trljači očiju danas su na visokim funkcijama i dalje sprovode svoje licemerje, dok sam ja i dalje na margini, gledam Istini u oči i njima se prezrivo smejem i ne želim da učestvujem u njihovoj igri koja se zove Izbori. Istina ima samo jedno lice. Za mene je SPC jedna velika laž, pojava koja koči Srbiju u procesu približavanja EU, čak ni za funkciju odlaganja mrtvih tela nisu dobri. Mnogo pametnije je spaliti mtrvog čoveka nego ga kopati u zemlju i stavljati betonsku ploču iznad sa krstačom i ko zna sve čime. Prostora za život je sve manje a ljudi je sve više. Grobovi su postali odlična mesta za brzo širenje nacionalne mržnje. Raskopaj dva, tri groba i svi mediji će objaviti tu senzacionalnu vest i time širiti mržnju. Crkve su nepotrebne i stalni izvor netrpeljivosti. Ne samo naše crkve, već sve religije treba ukinuti i nije potrebna nikakva ekumenska crkva da je zameni. Ali kako zaustaviti crkvu? Potrebna je svest o nepotrebnosti. Nikome Bog ne pomaže. Molitva je gubljenje vremena. Molite se 10 godina bez prestanka da se razbijena čaša ponovo sama sastavi uz božiju pomoć, to se nikada neće desiti, verujte mi na reč, možete se moliti i 20 godina ali Bog neće sastaviti tu čašu ma koliko vi to iskreno želeli. Čovek se može izlečiti i da to izlečenje pripiše Bogu, ali Bog sa time nema nikakve veze jer jednostavno takav bog koji leči ne postoji. Možete reći: -Isus je pravio čuda, lečio bolesne...- ; I danas imate čudotvorce koji se pozivaju na Boga, ali njihova je moć ravna nuli. I kada ih izazoveš, probaš da ih razbesniš i kažeš im, ti nemaš pojma jer, evo, učini da ja sada budem bolestan, oni će reći kako to nije u skladu sa Božijom voljom i kako ne žele da čine takve stvari, a istina je da oni ne mogu da navuku niti otklone nikakvu bolest. Njihova jedina moć je da uzmu magični štap i da te svom snagom udare po glavi, jedino tako mogu da izazovu glavobolju. Obožavam zen priče i za kraj evo jedne sa snažnom porukom. Upita učenik učitelja: -Učitelju moj, spreman sam da saznam odgovor, i zato te ponizno molim da mi daš odgovor na pitanje: -Ko sam ja?- ; Učitelj uzme štap i snažno ga udari po glavi.