Daska

Krenuh ranije po terapiju, namerno sam upao u gužvu mada je prezirem iz dna duše. Kada je gužva radi više tehničara i tada je manja šansa da me pokrade. I bio sam u pravu. Dvadesetak narkomana čeka u redu, nikoga ne poznajem, znam neke iz viđenja. Samo je jedan čovek stariji od mene u tom redu, ali on ne uzima Metadon za sebe, već za sina ili ćerku. Mrzim te redove zbog guranja, svi se kao negde žure, zbog toga uniformisano lice kontroliše red, nekada bude i po tri radnika obezbeđenja da održe red. Ovoga puta su svi razdragani jer je Metadon stigao, nestašica je prekinuta. Prosto ne verujem da niko ne pokušava da uđe preko reda i taman kada sam ja stigao na red prilazi jedan mladi narkoman i rukuje se sa radnikom obezbeđenja i staje ispred mene. Morao sam da reagujem, progurao sam se i stao na ulazna vrata da bih mogao ući prvi i taj mi manevar uspeva. Dolazim za šalter i vidim dve tehničarke. Meni omražena tehničarka uvek vodi glavnu reč: -Šta ćemo sa vama?-. Kažem: - 300 kapi-. Tehničarka: -Nemamo vas u evidenciji- .  Počeo sam da kolutam očima, zar će me opet šetati, a možda je to dobro, možda me ipak vrate na staro. Kažem: -Meni je doktorka rekla da ne želi više da mi prepisuje Metadon i sada sam ovde.- ; Dala mi je dva papira da potpišem da sam primio 5 boca i jednu popio. Na moju sreću boce je punila druga tehničarka i sada se osećam bolje. Ako bolje razmislim trebalo bi da budem srećan što sam juče ostao uskraćen jer sada osećam Metadon jače. Nekako mi je to razmišljanje falično. Osećam se bolje ali sam pretrpeo mnogo malih šokova i košmarnu noć, da li sam sada jači? Moguće. Dok sam pakovao svoje boce, drugi pacijent je već stao za šalter zajedno sa mnom što nije dozvoljeno. Polako sam zatvarao bočice da ne bih prosuo Metadon, međutim pacijent pored je to sve radio hitro, da pokaže svoju spretnost i izvrne punu bočicu. Prvo sam pomislio da je izvrnuo moju, međutim umešala se tehničarka sa krpom. Razdvojila je moje i njegove boce, brzom brzinom sipala novu dozu i nadoknadila prosuto. Kada se meni prosulo nisu hteli da mi nadoknade, a sada bez reči, pacijent nije ni tražio da mu se dopuni boca. Kako oni pravdaju ovakve stvari? Dali su mi Metadon, a nemaju me u evidenciji. A kada sam tražio da mi daju bocu koju mi duguju, muke Tantalove. Čujem komentar iz reda:-Pre tri godine prosuo sam dve boce i bez problema su mi dali nove boce.- ; Na to će radnik iz obezbeđenja: -Pre tri godine je Bog hodao Zemljom, više ne hoda.- ; Tehničarka je viknula: -Pustite trudnicu da prođe.- ; Pored mene je prošla lepa plavuša sa ogromnim stomakom. Došla je po svoju terapiju. Pitam se kako će biti bebi kada se rodi? Da li je beba isto ovisna? Pročitao sam negde da nema dokaza da Metadon škodi plodu. Iznenađuje me činjenica da su deca narkomana nadprosečno inteligentna, mogao bih reći i da su lepša od proseka.
   Možete reći da ja opravdavam drogu, kao da je to nešto dobro. Ne, pokušavam da sagledam istinu. Želo bih ja da se metadon može kupiti u trafici kao cigarete da ne moram de se zlopatim, ali šta bi se time postiglo? Da li bi se smanjio kriminal? Verujem da bi. Sigurno da bi se pojavile nove vrste zloupotrebe, ali toga će uvek biti. Treba li čovečanstvu supstanca koja će da otkloni bol i izazove zadovoljstvo? Odgovor je da, treba. Zato i postoji smrt kao rešenje.  Ako trpite nepodnošljiv bol, smrt je lek. Pitanje je veliko, ima li života posle smrti? Ako promatramo svet, vidimo da se ljudi i dalje rađaju. Da li uzimamo drugi oblik posle smrti ili putujemo u večni život, ne znam. Ali znam da će Sunce jednoga dana progutati planetu Zemlju i uništiti sav život na njoj. I gde će onda ići sve te duše? Čak i ako uspemo da pobegnemo Suncu jednoga trenutka će ceo kosmos biti rastrgan. Šta će biti posle? Da li vreme postoji bez materije? Odgovori na ta pitanja postoje, ali ih mi ne znamo. Mogu reći:-Bog postoji.- i imam 50% šanse da budem u pravu, ali ja to ne znam. Ne postoji dokaz da Bog postoji i zbog toga što razmišljam svojom glavom reći ću:-Ne, Bog ne postoji.-; Sve religije su bajke. Religija je dobra stvar da održi društvo u miru, ali se zasniva na bajkama. Recimo da želim da rešim svoj problem tako što ću likvidirati problem. Likvidacija je kažnjiva.Imam dve mogućnosti, ako želim da prođem nekažnjeno. Da likvidaciju obavim sam u tajnosti ili da mi pomognu ljudi kojima verujem da će ćutati. Pošto sam mator nemam dovoljno snage da sve uradim sam ali imam novca. Da li je novac dovoljan da bi neko ćutao? Ne verujem. Treba mi nešto čvršće, treba mi ljubav ili strah. Religija pruža i ljubav i strah. Bog sve voli, ali njegova je kazna strašna. Pakao, večne muke. Ako nemaš novca, obećaj ljudima večni život u Raju. Religija je odlična za manipulaciju masama. Idemo u rat u božije ime, a zapravo idemo u rat u ko zna čije ime i za koje ciljeve. To zna samo onaj na vrhu, dok ostali veruju u Boga. Kako savršeno obećanje, večni život u Raju, za to vredi poginuti. I što je više ljudi uključeno oko tog obećanja vera je jača, jer ako jedan Nikola Tesla veruje u Boga ko sam ja da ne verujem? A kazna za ne veru je velika i strašna, večni oganj, pa ti vidi.