Daska

   Vi što ne priznajete genocid u Srebrenici, da li ste bili tamo, u toj vukojebini kada se masakr dogodio? Siguran sam da niste, na hiljade leševa je pronađeno i šta mislite ko ih je pobio? Ali da zanemarimo leševe, na trenutak. Recimo da vam neki narkoman ubije dete i pošto je taj narkoman sin nekog visokog funkcionera, vidite ga sutra na slobodi jer naš ga je korumpirani sud oslobodio. Kome ćete se žaliti? Imate dve opcije, ubiti govno ili otići na viši sud, van ove države i potražiti pravdu, posle toga nemate više legalnih institucija koje mogu kazniti ubicu. Taj vrhovni sud u jebenom Hagu tvrdi da je genocid postojao. Možemo mi reći da nas Hag mrzi, da nas mrzi ceo zapad, kako su oni bolesnici i da potražimo pravdu kod braće Rusa. Možemo se izolovati kao Severna Koreja, isključiti Internet svima, blokirati telefonske linije ka svetu i vikati: -Mi smo u pravu. Istina je na našoj strani. Postoji Božija pravda!!!- ; Ono što je još Istina je da je zapad razvijeniji, tehnološki moderniji i svakako ima više novca. Ljudi žele novac, odlaze u bogatije zemlje i to je Istina. Čime ćemo mi zadržati jednog mladog naučnika? Pričom kako je zapad truo i bolestan? Čovek želi, slobodno tržište, da lako dođe do onoga što mu je potrebno, da razmenjuje informacije sa naučnicima iz celog sveta, ne želi izolaciju. Šta smo dobili ne priznavanjem genocida? Nećemo plaćati ratnu odštetu? Pa bolje da plaćamo ratnu odštetu nego da navučemo mržnju na sebe i time ponovo odemo u izolaciju. Šta misli jedan stranac? Prvi čovek Srbije ne priznaje genocid, on ne želi nikome da se izvinjava, on je bezosećajan čovek a samim tim i Srbi koji su ga izglasali su loši, većina Srba ne priznaje zločin, zaslužuju kaznu. Pitate me, zašto ne pišem o zločinima koji su počinili drugi narodi nad Srbima? Zato što ne želim da navlačim mržnju tih naroda prema nama, neka znaju ljudi da u ovoj Srbiji ne mrze svi Nemce. Šta ću dobiti time što ću pisati, bolesni su Nemci, Amerikanci, Hrvati, EU...? Kažete, Srbijo, probudi se! Pa zaista, Srbijo, osvesti se, potraži krivicu u sebi i recimo više celom svetu: -Izvinite, grešili smo.-; Znam dobro da se prvi čovek Srbije neće izviniti nikome, jer on se ponosi time što je išao u rat, da brani Srpski narod. Mržnja je velika, mnogo je Srba ubijeno i proterano, porodice ubijenih traže pravdu. Šta njih može zadovoljiti? Oko za oko, zub za zub? Pa hajde onda, da prebrojimo sve oči, zube, ruke, noge, glave koje su stradale. I kako ćemo onda? Da tražimo po godinama ljude koji će da plate, ako je neko poginuo sa 30 godina, onda onaj koji plaća dug mora da ima 30 godina. Dobro znamo da je nemoguće tačno prebrojati žrtve i takva je pravda neizvodljiva, zato je najbolje da se komandanti strpaju u zatvor i plate cenu. Sve je to mnogo komplikovano, pokušavam nekako da uprostim, da ubedim ljude da je za nas Srbe najbolje da se svaki  budući predsednik izvini zbog ubijenih ljudi, zarad budućih generacija koje treba vaspitati tako da ne mrze narod čiji su pretci počinili zločin. Moju generaciju su učili kako je Jugoslavija najbolja i najrazvijenija država na celome svetu, a to je bila laž. Pa kada je to laž, onda je bratstvo i jedinstvo takođe laž. Bratstvo i jedinstvo su pokušavali da učvrste tako što su nas slali u obaveznu vosjku i bacali u razne krajeve Jugoslavije. Tamo sam spoznao svu bedu Jugoslavije, umesto bratstva video sam prezir. Slovenci i Albanci su se družili samo između sebe, najveći razlog za separaciju je bila jezička barijera. Vojska nas je vaspitavala na pogrešan način, ali ono što želim reći je da je najbitnije vaspitanje koje se stekne u porodici. Nemojte govoriti deci kako je zapad bolestan, jer deca imaju svoje oči, imaju Internet, mozak i videće da ih lažete. Naše društvo je najbolesnije u Evropi, imamo najgore zdravstvo, to je istina. Na kraju postoje samo dva scenarija za budućnost čovečanstva. Ili ćemo se međusobno istrebiti, ili ćemo svi živeti zajedno, bez ratova i oružija.