Skidanje
Osnovati političku stranku. Možda je to najbrži put do promena. Sakupiti 10 000 potpisa. To nije problem. Svaki narkoman će želeti legalizaciju droge. Nikada to neće proći, jedino što može da prođe je marihuana. Biljka koja može da se uzgaja u stanu. Jedna biljka je dovoljna za par meseci, ali mak, potrebno mi je čitavo polje. Kada bi jedna biljka maka zadovoljavala potrebe kao marihuana, bila bi mogućna za legalizaciju. Rat na Kosovo se u suštini vodio zbog maka. U mnogim selima gde samo šiptari imaju pristup, prerađuje se opijum. Iz opijuma se izvlači heroin, a šiptari su tradicionalno veliki majstori za preradu opijuma. Sećam se svojevremeno priče, devedesetih godina, glavnog inspektora za narkomaniju, naselje Veliki Trnovac se bavi proizvodnjom heroina i u svakoj kući možete naći po 100 kg. heroina. Šiptari su navodno prodavali recept za proizvodnju heroina za 2 miliona DM. Ne čudi me šta je zapravo htela vlast Slobodana Miloševića, htela je da otme šiptarima novac od heroina, ako ne novac i heroin je dobar. U pozadini svega je želja za novcem i Amerikanci nisu došli tamo da brane šiptare već da im uzmu novac. Šiptari će i dalje proizvoditi heroin i deliti zaradu sa Amerikancima. Čist heroin je sigurno bolji od metadona i lakše je skinuti se sa heroina. Ma sve je ovo sranje.
Mnogo se lomim oko odluke skidanja. Ono što znam je da se ne bih razmišljao o ovom potezu da me nije doktorka odjebala. Pao sam sa konja na magarca. Dobijam lek koji ne može da me pokrije, danas me je probudilo rafalno kijanje. Kijao sam dva minuta bez prestanka a to mi je prvi znak da lek ne valja.Možda treba da budem zahvalan doktorki jer me je naterala da razmišljam o skidanju, ali ne osećam zahvalnost. Ona je to uradila jer sam joj postao neprijatna obaveza, ja sam svedok njene nesposobnosti, koliko puta mi je samo pogrešno ispisala recept, pa su me vraćali u apoteci. Jednom sam čak tri puta u toku dana išao tamo i nazad jer je doktorka pogrešno ispisala recept i kada sam došao treći put u apoteku rekoh: -Molim vas, mene je više sramota da idem nazad kod doktorke.-; I dobih odgovor: -Kako nju nije sramota da pogrešno ispisuje?- ; I to je bila istina, doktorku nije bilo sramota, stalno je krivila druge i nikada nije htela da prizna svoju grešku. Pa kako da budem zahvalan takvoj osobi? Ali ja sam takav, zahvalan sam za svakakve gluposti, pa čak i za one koje mi ne idu u korist. Uvek mi prođe ona bedna misao:-Ko zna zašto je to dobro?-; I uvek nađem neki razlog da kažem zašto je nešto dobro. Treba staviti na listu, šta dobijam a šta gubim skidanjem. Glavni razlog skidanja je nezadovoljstvo lekom, malo ga je i kada bi mi povećali terapiju ne bih razmišljao o skidanju bar neko vreme, ali povećanja više nema, došao sam do gornje granice i doktori ne smeju da pređu tu granicu. Skidanjem dobijam neku vrste slobode, ne moram više da odlazim po lek i da se ponižavam. Najgore je što tom slobodom dobijam haos u glavi, bezvoljnost i tešku depresiju. Uz sve te problemi slede i fizički problemi kao što su znojenje dlanova, noćni grčevi i nesanica. I to traje i traje, neko će reći: -Izdrži, proći će.- ; Izdržao sam devet meseci takvog života i nikakvo poboljšanje nisam osetio. I sada treba da biram, da li mi treba takva sloboda? Ne bih rekao, ali duboko u sebi znam da je ispravnije da odjebem metadon nego da nastavim život nedostojan čoveka. Pretvorio sam se u prosijaka koji moli za 20 kapi, moram da skidam gaće pred njima i dokazujem da ne varam, jer ja sam za njih prevarant koga ništa drugo ne zanima sem metadona. Lepo su nazvali ustanovu, Metadonski Centar, a bolje im stoji Narkomanski Centar jer samo 50 m. od centra postoji mesto na kome se okupljaju narkomani, piju pivo i dogovaraju svoje poslove. Tehničar kaže: -Zabranjeno je zadržavanje ispred centra-.; Ali ko jebe tehničara, narkoman želi da lakše preživi dan i misli da mu je u grupi lakše. Izazivaju strah kod ljudi, traže novac od prolaznika, klate se, jedva stoje, pa kako onda da ih ljudi poštuju i vole? Nekima su sigurno simpatični kao i što su cigani mnogima simpatični. Zapravo narkomani imaju vrlo sličan položaj u društvu kao i cigani. Možete mi reći da sam rasista, ali ne volim cigane bar one koji pripadaju opštoj slici lopova i prljavih prosijaka. Imam razloga da ih ne volim, mada sam imao prijatelja među ciganima koji se nisu uklapali u opštu sliku. Takvi cigani sebe nazivaju Romima, no sve je to sranje, ili si čovek ili nisi čovek. Šta je čovek? Ljudsko biće koje hoda uspravno? Ne bih rekao. Čovek je biće koje ima reč. Može čovek da deluje i bez reči. Bitno je kakav sam prema drugom čoveku, ako se ponašam kao svinja onda nisam čovek. Šta to svinju razlikuje od čoveka sem izgleda? Kada svinja krene da jede, ona se gura i boli je kurac za druge. Tako i ljudi koji se guraju u redovima zasližuju epitet svinje. Svinja se prežderava i svi koji se prežderavaju zaslužuju epitet svinje. No šta je čovek, na koga da se ugleda? Na velike ljude? Na Isusa? Isus nije bio čovek, već bog. Treba se ugledati na bogove? Ne. Treba zaviriti u sebe, upitati ljudsko biće u sebi, šta je dobro. I kada pitam to biće, da li da ostavim metadon, čujem odgovor: -Nemoj da mrziš druge ljude oko sebe, nije bitno da li ćeš ostaviti, već ako ga ostaviš, kako ćeš to izvesti, hoćeš li biti bolji čovek ako ostaviš?.- ; Nisam siguran, poznajući sebe, postaću teži, agresivniji bez volje za korisnim delovanjem. I da li sam prosijak ako idem po lek? Ne, nisam, ali se osećam kao niže biće, dolazim tamo i na teret države dobijam lek, ništa ne doprinosim društvu. Problem je u tome što većina ljudi tvrdi da sam sam birao svoju bolest i kako sam trebam da izađem iz bolesti. Da sam sam birao izabrao bih heroin a ne metadon, jednostavno mi je nametnut izbor. Čak i da imam puno novca pitanje je da li bih uspeo da nađem heroin čistog kvaliteta. Morao bih da se upetljam u visoki kriminal, no to je druga priča. Zapravo ne mrzim ja tu tehničarku i doktorku, mogu da ih razumem, zdravstvo nam je najgore u Evropi. Čovekov organizam je sposoban da se sam izbori sa svakom bolesti. Oni koji pokušavaju da izleče hepatitis C, potrošiće vreme, novac i zdravlje. Ne verujte u skupe lekove. Može neki lek da uništi C virus ali će pri tome napraviti više štete nego koristi. Otkriveni su i hepatitis D, F i G... i o tome se ne priča. Imam osećaj da nemam šta više pametno da kažem jer nikako da odem u dubinu i zato ću da stanem ovde.
Mnogo se lomim oko odluke skidanja. Ono što znam je da se ne bih razmišljao o ovom potezu da me nije doktorka odjebala. Pao sam sa konja na magarca. Dobijam lek koji ne može da me pokrije, danas me je probudilo rafalno kijanje. Kijao sam dva minuta bez prestanka a to mi je prvi znak da lek ne valja.Možda treba da budem zahvalan doktorki jer me je naterala da razmišljam o skidanju, ali ne osećam zahvalnost. Ona je to uradila jer sam joj postao neprijatna obaveza, ja sam svedok njene nesposobnosti, koliko puta mi je samo pogrešno ispisala recept, pa su me vraćali u apoteci. Jednom sam čak tri puta u toku dana išao tamo i nazad jer je doktorka pogrešno ispisala recept i kada sam došao treći put u apoteku rekoh: -Molim vas, mene je više sramota da idem nazad kod doktorke.-; I dobih odgovor: -Kako nju nije sramota da pogrešno ispisuje?- ; I to je bila istina, doktorku nije bilo sramota, stalno je krivila druge i nikada nije htela da prizna svoju grešku. Pa kako da budem zahvalan takvoj osobi? Ali ja sam takav, zahvalan sam za svakakve gluposti, pa čak i za one koje mi ne idu u korist. Uvek mi prođe ona bedna misao:-Ko zna zašto je to dobro?-; I uvek nađem neki razlog da kažem zašto je nešto dobro. Treba staviti na listu, šta dobijam a šta gubim skidanjem. Glavni razlog skidanja je nezadovoljstvo lekom, malo ga je i kada bi mi povećali terapiju ne bih razmišljao o skidanju bar neko vreme, ali povećanja više nema, došao sam do gornje granice i doktori ne smeju da pređu tu granicu. Skidanjem dobijam neku vrste slobode, ne moram više da odlazim po lek i da se ponižavam. Najgore je što tom slobodom dobijam haos u glavi, bezvoljnost i tešku depresiju. Uz sve te problemi slede i fizički problemi kao što su znojenje dlanova, noćni grčevi i nesanica. I to traje i traje, neko će reći: -Izdrži, proći će.- ; Izdržao sam devet meseci takvog života i nikakvo poboljšanje nisam osetio. I sada treba da biram, da li mi treba takva sloboda? Ne bih rekao, ali duboko u sebi znam da je ispravnije da odjebem metadon nego da nastavim život nedostojan čoveka. Pretvorio sam se u prosijaka koji moli za 20 kapi, moram da skidam gaće pred njima i dokazujem da ne varam, jer ja sam za njih prevarant koga ništa drugo ne zanima sem metadona. Lepo su nazvali ustanovu, Metadonski Centar, a bolje im stoji Narkomanski Centar jer samo 50 m. od centra postoji mesto na kome se okupljaju narkomani, piju pivo i dogovaraju svoje poslove. Tehničar kaže: -Zabranjeno je zadržavanje ispred centra-.; Ali ko jebe tehničara, narkoman želi da lakše preživi dan i misli da mu je u grupi lakše. Izazivaju strah kod ljudi, traže novac od prolaznika, klate se, jedva stoje, pa kako onda da ih ljudi poštuju i vole? Nekima su sigurno simpatični kao i što su cigani mnogima simpatični. Zapravo narkomani imaju vrlo sličan položaj u društvu kao i cigani. Možete mi reći da sam rasista, ali ne volim cigane bar one koji pripadaju opštoj slici lopova i prljavih prosijaka. Imam razloga da ih ne volim, mada sam imao prijatelja među ciganima koji se nisu uklapali u opštu sliku. Takvi cigani sebe nazivaju Romima, no sve je to sranje, ili si čovek ili nisi čovek. Šta je čovek? Ljudsko biće koje hoda uspravno? Ne bih rekao. Čovek je biće koje ima reč. Može čovek da deluje i bez reči. Bitno je kakav sam prema drugom čoveku, ako se ponašam kao svinja onda nisam čovek. Šta to svinju razlikuje od čoveka sem izgleda? Kada svinja krene da jede, ona se gura i boli je kurac za druge. Tako i ljudi koji se guraju u redovima zasližuju epitet svinje. Svinja se prežderava i svi koji se prežderavaju zaslužuju epitet svinje. No šta je čovek, na koga da se ugleda? Na velike ljude? Na Isusa? Isus nije bio čovek, već bog. Treba se ugledati na bogove? Ne. Treba zaviriti u sebe, upitati ljudsko biće u sebi, šta je dobro. I kada pitam to biće, da li da ostavim metadon, čujem odgovor: -Nemoj da mrziš druge ljude oko sebe, nije bitno da li ćeš ostaviti, već ako ga ostaviš, kako ćeš to izvesti, hoćeš li biti bolji čovek ako ostaviš?.- ; Nisam siguran, poznajući sebe, postaću teži, agresivniji bez volje za korisnim delovanjem. I da li sam prosijak ako idem po lek? Ne, nisam, ali se osećam kao niže biće, dolazim tamo i na teret države dobijam lek, ništa ne doprinosim društvu. Problem je u tome što većina ljudi tvrdi da sam sam birao svoju bolest i kako sam trebam da izađem iz bolesti. Da sam sam birao izabrao bih heroin a ne metadon, jednostavno mi je nametnut izbor. Čak i da imam puno novca pitanje je da li bih uspeo da nađem heroin čistog kvaliteta. Morao bih da se upetljam u visoki kriminal, no to je druga priča. Zapravo ne mrzim ja tu tehničarku i doktorku, mogu da ih razumem, zdravstvo nam je najgore u Evropi. Čovekov organizam je sposoban da se sam izbori sa svakom bolesti. Oni koji pokušavaju da izleče hepatitis C, potrošiće vreme, novac i zdravlje. Ne verujte u skupe lekove. Može neki lek da uništi C virus ali će pri tome napraviti više štete nego koristi. Otkriveni su i hepatitis D, F i G... i o tome se ne priča. Imam osećaj da nemam šta više pametno da kažem jer nikako da odem u dubinu i zato ću da stanem ovde.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
